Jedan od osnovnih modela uzurpacije i zloupotrebe „prava“ nad individuom i individualnim pravima i slobodama, nad korpusom ljudskih prava, manjinskih i pojedinačnih i ličnih prava... je državno, administrativno, policijsko, vojno, zatvorsko, medicinsko i sudsko nasilje, manifestovani kao retrogradni represivni sistemi, prisila, prinuda i primoravanje individue – građanina i građanke sveta, kompletan sistem zabrana, ograničenja i uslovljavanja, prisutan u velikom broju država, u bilo kom obliku ili vidu.
U savremenom svetu, država je generalni servis opšteg tipa za zadovoljavanje individualnih potreba pojedinca. Državu, njen oblik i formu, ustrojstvo i organizaciju, kao i modele i načine servisiranja, bira i određuje pojedinac po svojoj suverenoj i slobodnoj volji, koja je izvorna, prioritetna i nadređena u odnosu na volju države, zajednice ili kolektiviteta. Samo, jedino i isključivo po svojoj slobodnoj volji, pojedinac stupa u državu, istupa iz nje, određuje u formalnom smislu organizacione oblike državne i javne uprave, koja je u savremenom svetu primarno organizacionog i administrativnog tipa, odlučuje o pravu, pravilima, zakonima, propisima i drugim oblicima regulative, sa konstitutivnim i neotuđivim pravom da ih menja po svojoj slobodnoj volji, selektivno uvažava ili ne uvažava, poštuje ili ne poštuje, da se potpuno slobodno i bez ograničenja pozicionira u odnosu na državu, njene organe i institucije, sa konstutivnim, trajnim i neotuđivim pravom manjinskog, individualnog ili pojedinačnog veta.
Svaki pojedinac, građanin i građanka sveta, ima konstitutivno i neotuđivo pravo da slobodno, neposredno i bez ograničenja bira, i da bude biran, prema formalno unapred proklamovanim principima koji definišu sve uslove, na sve državne, javne i druge funkcije, ili da ne bira i ne bude biran. Država, putem zakonodavstva, ni na bilo koji drugi način, ne može da ukine ili ograniči konstitutivno pravo biranja, niti da nametne obavezu korišćenja takvog prava.
Svaki pojedinac, građanin i građanka sveta, ima konstutivno i neotuđivo pravo na ekstrapelaciju (izuzeće), na građansku neposlušnost i bojkot, kao i na pravo manjinskog i pojedinačnog prigovora i veta, na bilo koju odluku, zakon, propis ili drugi akt koji donese država, njeni organi i institucije.
U savremenom svetu, sve države i svaka država ima prioritetnu obavezu da organizuje i u formalnom smislu postavi i definiše minimalan, racionalan, modernizovan, tehnološki usavršen i u potpunisti kompjuterizovan administrativni sistem, kao generalni servis za zadovoljavanje individualnih potreba građana, apsolutno pristupačan i dostupan na efikasan, brz i lak način, svim građanima i građankama sveta, bez ograničenja, i da taj sistem permenentno usavršava i modernizuje, prema najsavremenijim tehnološkim dostignućima u toj oblasti, i da trenutno i u urgentnom roku ažurira pravni sistem, sve zakone, propise i druga akta u skladu sa najmodernijim zahtevima Međunarodnog prava.
Državni organi, organi uprave i administrativni organi, institucije i tela, javne službe i javni servisi, mogu i moraju imati isključivo javni vid i apsolutnu javnost i punu transparentnost u radu, u svim fazama delatnosti, u svim oblicima i vidovima. Njihova funkcija je prvenstveno administrativna u smislu vođenja evidencije, registara i baza podataka, koju su relevantni za optimalno, efikasno, brzo i lako funkcionisanje javnih službi i sektora. Država i državni organi, organi uprave i administrativni organi, institucije i tela, javne službe i javni servisi mogu administritati, prikupljati, evidentirati i držati u registrima i bankama podakata, samo, jedino i isključivo mininum zaista neophodnih informacija i podataka bilo koje vrste, posebno profesionalnih, poslovnih, privatnih i ličnih, kao i bilo koje druge prirode, jedino u cilju racionalnog minimuma za funkcionisanje i poslovanje, kako je definisano u gornjem paragrafu.
U savremenom svetu, pojedinci, građani i građanke sveta, potpuno dobrovoljno i po slobodnoj volji, samostalno odlučuju da li će dati, neće dati, ili će uskratiti, bilo koju informaciju, iz profesionalne, poslovne, javne, privatne i lične oblasti, i iz svih drugih. Država i njeni organi, organi uprave i administrativni organi, institucije i tela, javne službe i javni servisi, nisu vlasni ni ovlašćeni, i ne mogu tražiti niti zahtevati od pojedinca da im da, ili pruži bilo koju informaciju, iz bilo koje oblasti ili domena, o sebi i drugima, niti da da iskaz o bilo kom saznanju o bilo čemu.
Traženje informacije ili davanja iskaza, prunuda, prisila ili primoravanje u bilo kom vidu ili obliku, aktivno ili pasivno, direktno ili indirektno, mora se po automatizmu smatrati za krivično delo, i odgovorni koji su ga učinili ili omogučili da se učini, direktno ili indirektno, neposredno ili posredno, činjenjem ili nečinjenjem, se po automatizmu pozivaju na krivičnu odgovornost, krivično procesuiraju i osuđuju na ozbiljne zatvorske kazne, pred vrhovnom međunarodnom sudskom instancom.
Država i njeni organi, organi uprave i administrativni organi, institucije i tela, javne službe i javni servisi, niti bilo ko drugi, nema pravo, niti ga može steći ili uzurpirati, u bilo kojoj situaciji ili okolnostima, da traži, prikuplja, poseduje, registruje, čuva, pohranjuje, koristi, niti na bilo koji drugi način i u bilo kom vidu raspolaže, niti ustupa drugom, ili stavlja na uvid, ili omogući ili olakša bilo kome pristup i uvid u bilo koju informaciju koju poseduje, a posebno ne informacije koje nisu nužno neophodne za racionalni minimum delatnosti i rada tog organa ili službe. Sve informacije tako prikupljene, registrovane i integrisane i u bazu podataka organizovane informacije, u bilo kom vidu i bilo kom obliku, predstavljaju trajnu profesionalnu, poslovnu, privatnu i ličnu tajnu. Svako prikupljanje, posedovanje i odavanje informacija izvan striktno definisanog i posebnim propisom regulisanog domena rada, uz adekvatnu bazu podataka, ima se po automatizmu smatrati krivičnim delom, za koje se odgovorni po automatizmu krivično progoni, krivično procesuira, i osuđuje na ozbiljnu zatvorsku kaznu.
Organi državne uprave, administrativni organi, institucije i tela, javne službe i javni servisi vode samo, jedino i isključivo administrativne procese i postupke, i nisu vlasni ni ovlašćeni za građansku, krivičnu, prekršajnu niti kaznenu proceduru niti mogu donositi kaznene odluke.
Policija jeste i može biti samo, jedino i isključivo administrativni organ, čiji je delokrug i opseg delatnosti i rada prikupljanje i organizovanje informacija iz striktno definisane oblasti i jasno profilisanog domena (Unutrašnji poslovi). (Policija nije ni vlasna ni ovlašćena da se bavi bilo kojom aktivnošću izvan ovog delokruga, niti da prikuplja informacije izvan striktno određenog domena).
Policija je neutralna, politički, ideološki i vrednosno, i predstavlja profesionalnu i stručnu službu. Po definiciji, pripadnici policije, dok su u aktivnoj službi, nemaju i ne mogu imati ni aktivno ni pasivno biračko pravo.
Policija je javni servis i apsolutno je pod upravnom, organizacionom i administrativnom kontrolom javnosti, a posebno pojedinca, građanina/građanke sveta.
Komunikacija, kontakti i davanje iskaza pred policijom su potpuno dobrovoljni, i isključivo po potpuno slobodnoj volji građana. Bilo koji iskaz ili drugo činjenje ili nečinjenje pred policijom nemaju i ne mogu imati dokaznu vrednost pred sudom i drugim organima, institucijama i telima, i ne mogu se pravnovaljano upotrebiti u dokazne ili indikativne svrhe.
Policija je javni servis građana, i u obavezi je da ih apsolutno poštuje i uvažava, da se ophodi ljubazno, da pruža ljubaznu kooperativnost, i po potrebi da instruiše građane u svakom postupku, a posebno u postupku koji se vodi pred policijom, u najboljoj nameri i samo, jedino i isključivo u njihovu korist.
Svim postupcima, radnjama i aktivnostima policije, građanin/građanka pristupa samo, jedino i isključivo dobrovoljno, po prethodno iskazanoj slobodnoj volji. Svakoj delatnosti i aktivnosti policije građanin može pristupiti i preko pravnog zastupnika ili punomoćnika, bez obaveze ličnog prisustva. Građanin/građanka može zaustaviti, prekinuti ili promeniti oblik komunikacije i kontakta sa policijom po svojoj slobodnoj volji, u svakom trenutku, uključujući i inicijalni i završni.
Od trenutka inicijalnog ili preliminarnog kontakta ili najave kontakta, komunikacije, najave ili otpočinjanja postupka pred policijom, isključivo se insistira na obavezama policije, definisanim i striktno određenim javno obznanjenim savremenim zakonom, i na svim pravima i slobodama pojedinca, građanina/građanke.
Građanin daje iskaz i izjavu samo, jedino i isključivo uz prethodnu najavu teme i isključivo u okvirima domena i oblasti koji su u nadležnosti policije. Građanin/građanka može po slobodnoj volji dati iskaz, uskratiti iskaz, delimično ili u celosti, nema obavezu istinitosti, i može promeniti iskaz delimično ili u celosti, pred svakom instancom, koliko god hoće puta, po svojoj slobodnoj volji.
Svakom davanju iskaza i svim drugim postupcima pred policijom, obavezno aktivno prisustvuje samo ovlašćeni ispitivač, posebno edukovan, licenciran i registrovano ovlašćen, (samo, jedino i isključivo jedna osoba), ispred policije, i dobrovoljno i po slobodno donetoj odluci izabran pravni zastupnik ili zastupnici osobe koja daje iskaz, kao i ovlašćeni nezavisni predstavnik iz nevladinog sektora, u svojstvu kontrolora i verifikatora regularnosti.
Tokom kompletnog postupka u policiji, od inicijalne faze do konačnog završetka, građanin/građanka ne mogu biti sami u prostoriji policije, niti u prostoriji pod policijskom kontrolom ili nadležnošću, već samo, jedino i isključivo uz konstantno prisustvo po slobodnoj volji izabranog/izabranih pravnog/pravnih zastupnika, i ovlašćenog nezavisnog predstavnika nevladinog sektora, u svojstvu kontrolora i verifikatora regularnosti.
Davanje iskaza, izjave i drugi postupci, radnje i aktivnosti pred policijom i službama bezbednosti moraju biti civilizovani, profesionalni, i sa neutralnim vrednosnim stavom policije. Nagovaranje, prinuda, prisila, nasilje u bilo kom obliku i vidu, uključujući i psihološki i verbalni, striktno su zabranjeni, i po automatizmu se smatraju posebno teškim oblikom krivičnog dela, a protiv počinilaca, podstrekača i svih drugih koji su omogučili, olakšali ili na bilo koji drugi način potpomogli, direktno ili indirektno, posredno ili neposredno, njegovo izvršenje, po automatizmu se podnosti krivična prijava, i oni će biti krivično procesuirani i osuđeni na ozbiljnu zatvorsku kaznu, uvećanu zbog zloupotrebe službenog položaja, pred vrhovnom međunarodnom sudskom instancom.
Ukoliko bi građanin/građanka bila neadekvatno tretirana i izložena postupku u policiji, koji nije maksimalno profesionalan, efikasan, brz i lak, ili bi bio/bila nagovarana na davanje iskaza, ili bilo koje drugo činjenje ili nečinjenje; ukoliko bi bila izložena pritisku, torturi, prinudi, prisili, nasilju u bilo kom vidu, uključujući i psihološki i verbalni; te ukoliko bi bila sama u prostorijama policije, prostorijama pod kontrolom policije ili službe bezbednosti, a bez kontinuiranog i konstantnog prisustva i aktivnog učešća po slobodnoj volji izabranog/izabranih pravnih zastupnika, i ovlašćenog predstavnika nevladinog sektora, u funkciji kontrolora i verifikatora regularnosti, ima po automatizmu i bez podnošenja posebnog zahteva ili pokretanja posebnog postupka, pravo na visoku odštetu, na nadoknadu troškova i pratećih troškova u punom iznosu, a posebno na nadoknadu izmakle dobiti, po svim osnovama, direktnu i indirektnu, neposrednu i posrednu. U tom slučaju, građanin/građanka nije u obavezi dokazivanja niti nastanka, niti visine pretrpljene štete.
Policija i služba bezbednosti ne može pozivati, zadržavati, pritvoriti, niti na bilo koji drugi način ograničiti slobodu građanina/građanke, ni u kom vidu. Policija nije vlasna ni ovlašćena da ustanovljava niti određuje pritvor. Policija nema nikakve ingerencije pri eventualnom ustanovljavanju krivice ili određivanju kazne.
Policija ni služba bezbednosti nije vlasna ni ovlašćena da kažnjava, niti određuje kaznu, ne bavi se i ne može da se bavi kaznenim pravom i kaznenom politikom.
Jedino vrhovna međunarodna sudska instanca, pravosnažnom presudom, koja je doneta po kompletno okončanom sudskom i žalbenom postupku pred svim nižim sudskim instancama, može određivati pritvor, samo, jedino i isključivo sa stanovišta minimalno neophodnih razloga definisanih u Međunarodnom pravu, kao i zatvorsku kaznu i odvođenje u zatvor, i protiv slobodno izražene volje pojedinca, ali kao izuzetnu meru.
Na svaki postupak, radnju ili delatnost policije i službe bezbednosti, građanin/građanka i/ili njegov/njen pravni zastupnik, može slobodnom voljom da izrazi žalbu ili da istakne prigovor, i to višoj policijskoj/bezbednosnoj instanci, nadležnom ministarstvu (Ministarstvu Unutrašnjih Poslova) i nadležnom sudu, bez ograničenja, sa opravdanim razlogom ili ne, koliko hoće puta, pre, u toku i na završetku komunikacije, kontakata ili postupka pred policijom. Ukoliko je uložena žalba ili istaknut prigovor, po automatizmu se odmah prekida komunikacija, kontakt i svaki policijski/bezbednosni postupak, sve aktivnosti i radnje policije/službe bezbednosti, sve do donošenja rešenja po žalbi u konačnom i pravosnažnom obliku, od strane vrhovne međunarodne sudske instance, uz prethodno završenu kompletnu sudsku i žalbenu proceduru na svim nižim sudskim instancama.
Nijedan državni i drugi organ, institucija ni telo, a posebno policija i službe bezbednosti, nisu vlasni ni ovlašćeni, i ne mogu da prate kretanje i činjenje, da uđu u stambeni i svaki drugi prostor u privatnom vlasništvu ili pod režimom korisništva, prostor za profesionalnu, poslovnu, privatnu, javnu ili ličnu delatnost, zemljište i drugu površinu, ne mogu ometati, kontrolisati i upoznati se sa sadržajem, na bilo koji način i u bilo kom vidu, komunikacije, prepiske, telefonskih razgovora, elektronske i druge komunikacije, iz profesionalne, poslovne, javne, privatne i lične sfere pojedinca, građanina/građanke, niti iz bilo koje druge oblasti. Svako takvo činjenje, nalaganje ili naređivanje, omogućavanje ili olakšavanje činjenja, direktno ili indirektno, posredno ili neposredno, predstvljaju posebno teško krivično delo, teško narušavanje prava na privatnost, za koje se protiv počinilaca po automatizmu podnosi krivična prijava, krivična optužnica pred sudom, i oni će biti osuđeni na ozbiljnu zatvorsku kaznu pred vrhovnom međunarodnom sudskom instancom.
Samo u izuzetnim slučajevima, kada postoji temeljitim materijalnim dokazima višestruko potvrđena ozbiljna sumnja da je pojedinac učinio izuzetno teško krivično delo (definisano odgovarajućim zakonom), policija ili služba bezbednosti može da zatraži nalog za delimično, jasno definisano odstupanje od poštovanja prava na privatnost, u vrlo ograničenom obimu, vrsti, opsegu i trajanju, jasno definisanim i unapred određenim u samom zahtevu. Odmah po prijemu ovakvog zahteva, sudska instanca koja je primila ovakav zahtev, obaveštava osobu ili organizaciju na koje se odnosi zahtev, da je zahtev podnet, i dostavlja kopiju zahteva u celosti, sa pozivom da učestvuje u postupku odobravanja ili odbacivanja zahteva. Takav zahtev može biti odobren samo, jedino i isključivo po pravosnažnoj presudi vrhovne međunarodne sudske instance, uz obavezujući uslov da je, na regularan način, okončan sudski i žalbeni proces pred svim nižim sudskim instancama. Ukoliko se takav zahtev odobri pravosnažnom sudskom odlukom vrhovne međunarodne instance, obavezno je jasno definisanje oblika, modela i načina izvršenja, mesto, vreme i trajanje, u kome je privremeno dozvoljeno narušavanje privatnosti, i o tome se obavezno prethodno obaveštava osoba ili organizacija na koju se to odnosi.
U savremenom svetu, sud i sudovi predstavljaju nezavisnu i samostalnu instituciju i instancu, posebno u političkom smislu, i obavezno su odeljeni od države i njenih organa i institucija, javnih službi i javnih servisa, a posebno od policije i službi bezbednosti.
Za sudije, službenike i druge saradnike i osoblje suda biraju se profesionalci, stručnjaci iz domena prava i pravnih nauka. Sud sudi prema savremenom pravu i u okvirima zakona i drugih legalno i na zakonit način donetih propisa, aktuelno važećih. Sud je vrednosno neutralan, određen i ograničen savremenim pravom u svom radu, delatnosti i donošenju odluka. U savremenom svetu, sud ne donosi i ne može da donosi odluke po „pravdi“, „etici“, „moralu“, većinskom mišljenju, javnom mnenju, niti bilo kojoj predrasudi, religiji, ideji, politici, ideologiji, ili bilo čijem interesu, pritisku, prigovoru, nagovoru, smatranju, podrazumevanju...
U savremenom svetu, u svakoj državi i u svim državama, obavezno postoje barem tri redovne sudske instance (Osnovni, Viši i Visoki Sud), specijalizovani sudovi (Trgovinski, Poslovni, Finansijski...) i barem još dve redovne žalbene sudske instance (Apelaciona i Kasaciona), uz obavezno postojanje barem jedne vanredne sudske instance, sa nadležnošću ukidanja i preinačenja svih odluka i presuda svih drugih sudova, kao i barem tri nezavisne instance koje daju aboliciju, sa punim pravom oslobađanja od krivične odgovornosti, pomilovanja, ukidanja i preinačenja svih sudskih odluka i presuda. Navedeno pravo mora biti ustanovljeno posebno za Predsednika države, Premijera vlade, i barem jednog najistaknutijeg rukovodioca organizacije ili institucije izvan vladinog sektora. Na međunarodnom nivou, mora da se ustanovi posebna Kontrolna sudska instanca, koja odlučuje i sudi isključivo prema Međunarodnom pravu, koja ima funkciju završne odluke, koja je definitivna, pravosnažna i izvršna, po podnetim žalbama i istaknutim prigovorima formalne prirode, kao Nadkontrola nad sudskim, tužilačkim i pravnim, zakonskim sistemom svih zemalja i svake zemlje, svim zakonima, propisima i odlukama nižeg ranga. Takva međunarodna instanca posebno postupa po izjavljenim žalbama i istaknutim prigovorima u pojedinačnim predmetima, koji su već presuđeni, sa vrhovnim autoritetom potvrđivanja, ukidanja ili preinačenja svake pravosnažne sudske odluke ili presude, svuda u svetu i u svim zemljama sveta, uz pravo defintivnog pomilovanja, abolicije, izuzimanja od krivične i druge odgovornosti, i prava suspenzionog veta na svaku odluku svih sudskih instanci. Sve odluke suda moraju biti koncipirane kao restitucija ili obeštećenje, a ne smeju da predstavljaju kaznu ili korektivnu meru.
Sve sudije svih sudova, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i sve osoblje nižeg ranga, za svoj rad, kvalitet rada i ukupnu delatnost odgovaraju nevladinom sektoru, posebno svim građanima/građankama.
Sve sudije svih sudova, njihovi zamenici, pomoćnici i sve administrativno osoblje i osoblje nižeg ranga, za vreme mandata i aktivne službe u sudu, svih sudova u svetu, nemaju i ne mogu imati ni aktivno ni pasivno biračko pravo.
Tužilaštvo je nezavisan i od države i njenih organa u potpunosti odeljen organ, koji ima funkciju preliminarne procene o odgovornosti. Za tužioce, pomoćnike tužioca, saradnike i osoblje nižeg ranga, biraju se profesionalci, stručne i kompetentne osobe, vrhunski eksperti iz oblasti prava i pravnih nauka. Za svoj rad, kvalitet rada i ispravnost i tačnost, tužilaštvo odgovara nevladinom sektoru, posebno svim građanima/građankama.
Sudije, Tužioci, svi drugi saradnici i osoblje nižeg ranga, funkcije i dužnosti obavljaju isključivo profesionalno. Za vreme mandata i aktivne službe, ne mogu obavljati nijednu drugu funkciju, javnu ili privatnu, u državi, javnom sektoru, profesionalno ili poslovno. Nemaju i ne mogu imati ni aktivno, ni pasivno biračko pravo, u tom periodu.
Sud sudi isključivo po pravu, profesionalno, i po stručnom znanju, iz domena savremenih pravnih nauka. Svaku odluku i presudu na svim sudskim instancama mogu doneti samo tri nezavine sudije u odeljenom postupanju, isključivo jednoglasno. Svaki sud i svaki sudija ponaosob donosi odluke i presude samo na osnovu, u propisanom obliku sačinjenih, pisanih dokumenata i čvrstih i nepobitnih materijalnih dokaza, koji nedvosmisleno i bez traga sumnje ukazuju na jasno definisanu okolnost, koja predstavlja činjenicu u pravnom sistemu, pravu, ili pojedinačnom zakonu, propisu ili pravnom aktu nižeg reda. Presuda i druge sudske odluke se donose na osnovu pisanih dokumenata u propisanoj formi. Presuda ili druge sudske odluke se ne mogu doneti niti temeljiti na osnovu iskaza, niti svedočenja. Presuda i druge sudske odluke se ne može temeljiti ili temeljiti na iskazu ili svedočenju državnog organa ili organa uprave, administrativnog organa, niti neke državne organizacije ili institucije, javne službe ili servisa, niti njihovih predstavnika ili službenika, niti državnih i/ili javnih funkcionera. Presuda i druge sudske odluke se ne mogu doneti niti biti zasnovane na iskazu sudije, tužioca, policajca, pripadnika službe bezbednosti, ni njihovih pomoćnika ili saradnika, niti osoblja nižeg ranga. Pred sudom svaki građanin/svaka građanka ima prethodnu prezumpciju nevinosti, i konstitutivno i neotuđivo pravo na efikasan, racionalan, brz i lak sudski postupak, koji u potpunosti uvažava i poštuje ličnost, privatnost, komoditet i komfor, kao i profesionalne, poslovne, javne, privatne i lične interese tuženog/optuženog. U sudskom postupku se insistira na obavezama suda, tužilaštva, policije i drugih organa, a posebno na svim pravima optuženog, u punom opsegu i obimu.
Sud je jedina instanca sa pravom kažnjavanja i određivanja kazne. Savremeno pravo ukida mogućnost osvete, odmazde, popravljanja ili menjanja... osobe kojoj se određuje kazna. Pri određivanju kazne, sud se prvenstveno i presudno rukovodi interesima građanina/građanke kojima određuje kaznu, a ne javnim, državnim, političkim ili drugim, privatnim interesima, niti interesima druge strane.
Ukoliko sud odredi ili presudi zatvorsku kaznu, obavezno je da ponudi više drugih alternativa (barem još tri), osobi kojoj određuje kaznu, sa trajnom mogućnošću izbora po slobodnoj volji, jedne između tih alternativa (Izvinjenje uz nadoknadu štete, Nadoknadu u novcu ili drugim vrednostima, u razumno mogućem i u prihvatljivom iznosu za osobu kojoj se određuje kazna, Dobrovoljni humanitarni angažman ili volonterski rad u odgovarajućem trajanju, Trajna promena mesta boravka, profesije ili posla...).
Sud, niti ijedan drugi državni organ, institucija niti telo, organ uprave ili administrativni organ, javni servis ili javna služba, niti bilo koja druga organizacija ili pojedinac, nisu vlasni ni ovlašćeni, da primene, i ne mogu odrediti prinudu, prisilu, nasilje ili agresiju, pa ni psihološku ni verbalnu, u odnosu na bilo kog pojedinca, građanina/građanku sveta.
Posebno se ne može, ni na koji način niti bilo kojim sredstvom, u bilo kojim okolnostima ili situaciji, odrediti prinudno ili prisilno dovođenje, odvođenje, zadržavanje i čuvanje pojedinca, građanina/građanke u mentalnu instituciju, psihijatrijski ili bilo koji drugi medicinski tretman ili postupak. Nije dozvoljeno određivati prinudno lečenje, upotrebu medikamenata, primenu medicinskih procedura ili postupaka, dovođenje, odvođenje i zadržavanje u medicinskoj i srodnoj ustanovi, u bilo kom vidu ili obliku.
Niko nije vlasan ni ovlašćen, i ne može dati saglasnost niti prihvatiti za drugu osobu sve definisano u prethodnom paragrafu, bez obriza na njeno procenjeno mentalno ili aktuelno zdravstveno stanje.
Sud, niti ijedan državni organ, institucija ili telo, ogran uprave ili administrativni organ, javna služba ili javni servis, niti bilo koja druga organizacija ili pojedinac, nisu vlasni ni ovlašćeni, i ne mogu da odrede, narede niti da izvrše instrukciju, nalog ili naređenje, po kome se pojedincu, građaninu/građanki ograničava činjenje, nečinjenje, kretanje ili boravak u bilo kom obliku ili vidu, posebno ne prisilni ili prinudni rad, prinuda ili prisila, nagovaranje ili usmeravanje na profesionalno, poslovno, javno, privatno i lično, kao i svako drugo angažovanje.
Ukoliko državni organi, institucije i tela, organi uprave i administrativni organi, javni servisi i javne službe, a posebno policija, službe bezbednosti, tužilaštvo i sud, najave, iniciraju, pokrenu ili sprovedu postupak protiv građanina/građanke, a vrhovna međunarodna sudska instanca, kao finalna instanca koja sudi isključivo po Međunarodnom pravu, ne donese pravosnažnu i izvršnu odluku/presudu da je građanin/građanka odgovoran/odgovorna ili kriv(a) po tom osnovu, u celosti i nedvosmisleno, građanin/građanka ima pravo, po automatizmu, a bez posebnog zahteva i pokretanja posebnog postupka, na visoko obeštećenje, punu nadoknadu troškova i pratećih troškova, a posebno izmakle dobiti, po svim osnovama, direktno i indirektno, neposredno i posredno. U tom slučaju, građanin/građanka nije u obavezi dokazivanja niti nastanka, niti visine pretrpljene štete.
Zatvorski sistem i zatvorske institucije su nezavisne i samostalne organizacije, striktno odeljene od države i njenih organa, institucija i tela, organa uprave i administrativnih organa, javnih službi i javnih servisa, a posebno od policije, službi bezbednosti, tužilaštva i suda.
Zatvorsku kaznu može pravnovaljano odrediti samo, jedino i isključivo vrhovna međunarodna sudska instanca, koja sudi po Međunarodnom pravu, i to pravosnažnom i izvršnom presudom, nakon prolaska kroz kompletan sudski i žalbeni postupak pred svim nižim sudskim instancama, a po prethodnom dogovoru sa osobom kojoj se određuje kazna, da je svojom slobodnom voljom odlučila da se opredeli za zatvorsku kaznu. Pri određivanju zatvorske kazne, sud posebno vodi računa o individualnim karakteristikama građanina/građanke kojoj sudi, o individualnim pravima, profesiji, poslu, poslovnom, privatnom, javnom i ličnom životu, starosti, komforu i komoditetu osobe kojoj se određuje zatvorska kazna. Pri izricanju kazne, sud je u obavezi da ponudi više drugih alternativa zatvorskoj kazni, od kojih je svaka racionalno i optimalno primenljiva u svakom konkretnom slučaju (Izvinjenje uz nadoknadu štete, u razumnom i osuđenoj osobi komforno dostupnom iznosu; Novčanu kaznu, u iznosu koji je komforno dostupan osuđenoj osobi, prilagođen njenom imovnom stanju i prihodima, a čija isplata ne bi bitno pogoršala njen materijalni status i ugrozila dalji kvalitetan, normalan, komforan život, niti profesionalne, poslovne, privatne i lične odnose, volonterski rad u odgovarajućem trajanju, koji je individualno prilagođen osuđenoj osobi, i ne ugrožava je u profesionalnom, poslovnom, javnom, privatnom i ličnom životu, alternativu promena mesta boravka, profesije, posla ili okruženja, i slične alternative). Alternativnu kaznu, umesto zatvorske, osuđena osoba bira po svojoj slobodnoj volji, i može je promeniti u drugi oblik, po svojoj slobodnoj volji, pre i za sve vreme trajanja kazne. Vrstu, oblik, trajanje i sve druge odrednice kazne, sud dogovorno ugovara sa kažnjenom osobom i/ili njenim pravnim zastupnikom ili punomoćnikom.
Zatvorska kazna se ne može odrediti maloletnoj osobi, ženskoj osobi u drugom stanju i barem pet godina po rođenju deteta, mentalno oboleloj ili retardiranoj osobi, osobi koja je izgubila poslovnu sposobnost, osobi koja ima bolest zavisnosti, osobi koja ima ozbiljno i hronično oboljenje i osobi čija zdravstvena prognoza ne predviđa mogućnost života duže od pet godina, osobi u starosnom uzrastu, u kome se medicinski ne predviđa mogućnost života duže od pet godine (po izdržavanju eventualno izrečene kazne), kao ni osobi za koju se medicinski predviđa da bi joj izdržavanje zatvorske kazne moglo ugroziti život ili zdravlje, u bilo kom obliku, a posebno ne osobi kojoj bi izdržavanje zatvorske kazne nanelo znatnu štetu u profesionalnom, poslovnom, javnom, privatnom i ličnom životu.
Zatvorska ustanova je nezavisna i samostalna institucija.
Osoba osuđena na zatvorsku kaznu dogovorno ugovara vreme (termin) kada će izdržavati zatvorsku kaznu, sa zatvorskom ustanovom, i po svojoj slobodnoj volji bira zatvorsku ustanovu, svuda u svetu i u svim zemljama sveta, gde će izdržavati kaznu.
Osoba na izdržavanju kazne ima sva građanska, individualna, profesionalna, poslovna, javna, privatna, lična, i sva druga prava, garantovana najsavremenijim zakonodavstvom u savremenom svetu, i zatvorska ustanova, a posebno njena uprava, su obavezni i dužni da apsolutno i u potpunosti poštuju i uvažavaju sva prava osobe osuđene na zatvorsku kaznu.
Izdržavanje zatvorske kazne mora da bude civilizovano, kulturno, komforno, prijatno, u potpunosti u skladu civilizacijskim, stambenim, higijenskim, i svim drugim standardima u savremenom svetu. Osoba osuđena na zatvorsku kaznu ima pravo slobodnog i neometanog kretanja i korišćenja svih prostorija i svih sadržaja, koje ima ustanova za izdržavanje zatvorske kazne, a koji su propisani odgovarajućim podzakonskim aktom.
Osoba na izdržavanju kazne mora imati na raspolaganju zasebnu prostoriju, pravilnog oblika, ne manju od 20 kvm, opremljenu po svim savremenim stambenim standardima, sa spoljašnjim izvorom svetla (prozor odgovarajuće veličine), unutrašnjim izvorom svetla (rasveta koju reguliše i kontroliše osuđena osoba), modernu klimatizaciju koju lično kontroliše i reguliše (zimi grejanje a leti hlađenje), komforan toalet i u potpunosti opremljeno kupatilo, komforan i udoban krevet po svom izboru, nameštaj po želji, a posebno radni sto i stolicu, fotelju za sedenje, orman za odlaganje garderobe i ličnih predmeta, kvalitetan tv koji ima prijem svih internacionalnih programa na svetu, kompletan savremeni kompjuter sa kvalitetnim štampačem i pristupom Internetu 24h dnevno, a posebno više komada ličnog nameštaja, na slobodnu upotrebu.
Osoba na izdržavanju kazne ima pravo na spavanje, noćni i dnevni odmor, po svojoj volji i u neograničenom trajanju, kao i na kvalitetnu i zdravu hranu, u količini po njenoj volji, na raspolaganju 24h dnevno.
Osoba na izdržavanju kazne ima pravo na lični, slobodnom voljom određeni fizički izgled, (frizuru, šminku, toaletna sredstva...), na kvalitetnu i po slobodnoj volji izabranu odeću i obuću, nakit, dekorativnu odeću, kvalitetna sredstva za ličnu higijenu u željenoj količini...
Osoba na izdržavanju kazne ima pravo na sve oblike informacija i zabave, štampu, časopise, novine... po svom izboru, papir i sredstvo za pisanje u neograničenim količinama, neograničenu slobodnu i od strane bilo koga ne-kontrolisanu upotrebu mobilnog telefona, na gledanje tv, svih kanala i vrste programa po svom slobodnom izboru, te na slobodno korišćenje ličnog (zasebnog) kompjutera, a posebno Interneta, neograničeno 24h dnevno. Posebno ima pravo na slobodnu i neometanu komunikaciju sa spoljašnjim svetom i spoljašnje kontakte, u svakom obliku i vidu, po svojoj slobodnoj volji, 24h na dan.
Osoba na izdržavanju kazne ima pravo na lako sprovođenje higijene, po volji, slobodno, komforno i bez ograničenja, 24h dnevno.
Uprava ustanove za izdržavanje kazne je posebno dužna da vodi računa i da omogući profesionalno, poslovno, privatno i lično usavršavanje svim osobama na izdržavanju kazne, prema njihovoj slobodnoj volji.
Osoba na izdržavanju kazne ima pravo na slobodno kretanje, posebno na hodanje i na rekreativne aktivnosti i vežbanje, u svim prostorijama, a posebno u odgovarajućoj sali, 24h dnevno.
Osoba na izdržavanju kazne ima pravo na porodični život u svim oblicima, a posebno na porodičnu komunikaciju i održavanje potpuno slobodnih seksualnih odnosa u okviru porodice i izvan nje, u skladu sa svojim opredeljenjem, i uprava ustanove za izdržavanje kazne ima obavezu da svim osobama na izdržavanju kazne, omogući i obezbedi slobodu kretanja i slobodan i neometan seksualni život, po slobodnoj volji osobe na izdržavanju kazne, a najmanje dva puta nedeljno i tokom vikenda.
Ustanova za izdržavanje kazne nije vlasna ni ovlašćena, i ne može nametati, propovedati niti propagirati državnu, nacionalnu, religijsku, versku, ili bilo koju drugu ideologiju, niti vrednosni, etički, moralni, niti bilo koji drugi sistem.
Ustanova za izdržavanje kazne ne može nametati obavezu, disciplinu, prisilan ili prinudni rad, ne može propisati, primoravati niti ostvarivati bilo kakvo činjenje ili nečinjenje, delatnost, aktivnost ili radnju.
Ustanova za izdržavanje kazne nije ni vlasna ni ovlašćena, i ne može određivati kaznu, sankciju, disciplinsku i sličnu meru, niti ukinuti, niti ograničiti, preinačiti ukinuti sva ili pojedina prava i slobode osuđenih osoba, ni u kom obliku ili vidu.
U ustanovi za izdržavanje kazne moraju svakodnevno biti prisutni barem tri pravna zastupnika, privatna, nezavisna, koji nisu ni u kakvoj povezanosti sa ustanovom za izdržavanje kazne, policijom, službama bezbednosti, tužilaštvom ili sudom, i barem tri potpuno nezavisna ovlašćena predstavnika nevladinog sektora, sa funkcijom kontrolora i verifikatora regularnosti, sa ciljem medijacije između ustanove za izdržavanje kazne i osuđenih osoba, i po potrebi arbitriranja, i biti na raspolaganju 24h dnevno, za žalbe i prigovore osuđenih osoba. Osuđena osoba može da, po svojoj slobodnoj volji, izabere da komunikaciju i kontakte sa upravom i osobljem ustanove za izdržavanje kazne, ostvaruje samo, jedino i isključivo preko ovih pravnih zastupnika i ovlašćenih predstavnika nevladinog sektora.
Osoba na izdržavanju zatvorske kazne ima slobodno pravo da, na obrazloženi zahtev koji podnosi lično, preko svog pravnog zastupnika, pravnog zastupnika ili ovlašćenog predstavnika nevladinog sektora, iz same ustanove u kojoj izdržava kaznu, zatraži i dogovorno ugovori sa upravom ustanove u kojoj izdržava kaznu, da prekine, privremeno prekine, odloži, ili promeni režim izdržavanja kazne, a posebno da se opredeli za alternativni, nezatvorski oblik kazne. Po svojoj slobodnoj volji, može zahtevati promenu ustanove u kojoj izdržava kaznu i izabrati bilo koju drugu, u svakoj zemlji i u svim zemljama sveta.
Vojska je isključivo državna, profesionalna, stručna, samostalna organizacija, čiji je osnovni zadatak obezbeđivanje i održavanje spoljne bezbednosti države, obavezno pod punom civilnom, administrativnom upravom i apsolutnom kontrolom. Samo, jedino i isključivo legalna i međunarodno u potpunosti priznata država ima pravo formiranja, ustoličenja, održavanja i finansiranja vojske, kao i pravo promene oblika, ukidanja, pripajanja, i drugih vidova organizovanja i reorganizovanja, kao i administriranja vojske kao institucije.
U vojsku, njene institucije, organizacije i tela, stupaju samo, jedino i isključivo dobrovoljno, punoletni, psihofizički potpuno zdravi, i po svojim odlikama adekvatni građani/građanke, lično izraženom slobodnom voljom, samo, jedino i isključivo u profesionalnom statusu, i na isti način slobodno istupaju iz nje. Država, zajednica, kolektivitet, nije vlasna ni ovlašćena za to, i ne može planirati organizaciju niti formirati, organizovati, uspostaviti niti finansirati vojsku izvan profesionalnih i stručnih kriterijuma.
Država, zajednica, kolektivitet... i niko drugi ne može planirati, formirati niti organizovati vojsku, ni jednu njenu instituciju, organizaciju niti organ, na osnovu obaveze vojnog roka, niti obaveze mobilizacije, ni u kom slučaju i ni pod kojim okolnostima, a posebno ne u slučaju ratne opasnosti i rata, elementranih nepogoda i katastrofa, nastanka vanrednih okolnosti ili situacija sa povišenom potrebom.
Institucija, organizacija, grupa ili pojedinac, bilo ko ko nije međunarodno priznata država, a ko(ja) formira, organizuje vojsku, militarnu, paramilitarnu ili srodnu organizaciju, ili grupu, ili naoružanu formaciju u bilo kom obliku, ko planira, inicira, ili na bilo koji način, direktno ili indirektno, neposredno ili posredno, učestvuje u takvoj aktivnosti, potpomaže je ili podržava, direktno ili indirektno, posredno ili neposredno, činjenjem ili ne-činjenjem, izvršio je ozbiljno krivično delo koje se po automatizmu smatra ratnim zločinom, za koji će, prema Međunarodnom pravu, biti krivično gonjen, krivično procesuiran i osuđen na ozbiljnu zatvorsku kaznu, pred vrhovnom međunarodnom sudskom instancom. Ukoliko bi tako nelegalno formirana vojska, militarna ili paramilitarna, ili srodna naoružana grupa ili organizacija, bila upotrebljena na bilo koji način, i dejstvovala u bilo kom obliku, rad, delatnost i aktivnosti takve vojske, grupe ili formacije se po automatizmu smatraju terorističkom aktivnošću, i svako ko je organizuje, formira, finansira ili na bilo koji način podržava, aktivno ili pasivno, direktno ili indirektno, neposredno ili posredno, i svako ko na bilo koji način i u bilo kom vidu učestvuje u njenom radu, delatnostima i aktivnostima, kao inicijator, organizator, finasijer, član, pripadnik, oficir, zapovednik, instruktor, planer ili u bilo kom drugom svojstvu, prema Međunarodnom pravu, po automatizmu se smatra ratnim zločincem i teroristom, i biće krivično gonjen i procesuiran pred vrhovnom međunarodnom sudskom instancom za krivično delo zločina protiv čovečanstva i čovečnosti.
Po automatizmu će imati isti krivični tretman, po međunarodnom pravu, država, zajednica, kolektivitet, grupa ili pojedinac, koji uvedu vojnu obavezu ili propišu obavezu vojnog roka, u bilo kom obliku i na bilo koji način, u redovnim ili vanrednim okolnostima, a posebno u slučaju ratne opasnosti ili rata, elementarnih nepogoda ili katastrofa.
Država, zajednica, kolektivitet, nijedna organizacija, institucija ni telo, grupa ili pojedinac, ne mogu odrediti vojnu obavezu, mobilizaciju, nevoljno ili protivvoljno prisustvo u vojnim i srodnim objektima, obuku, posebno ne obuku iz vojnih veština i upotrebe oružja, obavezu nošenja i korišćenja oružja, agresivne niti odbrambene aktivnosti, niti bilo koju aktivnost ili činjenje koji bi mogli da, direktno ili indirektno, neposredno ili posredno, ugroze bilo koga ili bilo šta na bilo koji način, posebno ne da nanesu telesnu ili drugu povredu ili atakuju na život bilo koga, pre svega ljudskog bića, a i bilo kog drugog živog oblika (životinje ili biljke). Svaki takav pokušaj ili činjenje po automatizmu predstavljaju krivično delo po međunarodnom pravu i smatraju se zločinom, i krivci će biti krivično gonjeni, krivično procesuirani i osuđeni na ozbiljnu zatvorsku kaznu, pred vrhovnom međunarodnom sudskom instancom.
Omega Group, preko svojih vrhunskih stručnjaka i angažmanom ekspertskih timova, ima pripremljen, koncipiran i usaglašen plan i program, kao kompletan sistem mera, postupaka i procedura, za trajnu i efikasnu realizaciju ukidanja i slobode od državnog, administrativnog, policijskog, vojnog i medicinskog, zatvorskog i sudskog nasilja, i ljubazno ga stavlja na raspolaganje svetskoj zajednici, za trenutnu optimalnu i efikasnu primenu svuda u svetu i u svim zemljama sveta.